Ignore

Jos je moj, neekada davno omiljeni ICQ imao ignore dugme. Secam se da sam, kad god me neko suvise nervirao, volela da kazem onako pakosno “meet my ignore button”. I to bi bilo poslednje sto bi on od mene cuo. I vise nikada ne bi stupili u konktakt. Ne bih nikada ni pomislila na likove sa ignore liste.  Nastavila bih svoja nocna bdenja da delim sa drugim ICQ nocobdijama.

Posle sam, u nekoliko navrata, prizeljkivala da imam ignore opciju u stvarnom zivotu. Ono jednom gad je Vladan pokusavao da me impresionira svojim znanjem o viskoznosti kisne kapi. Kada je firma u kojoj sam radila ponavljala korporativne vrednosti dva puta dnevno, kao da su antibiotic. Dok je trajala predizborna kampanja. Sasvim izvesno i dok sam isla u teretanu, a mladi difovac insistirao da mi isteze misice nakon svakog treninga. I tesko mi je islo s tim ignore dugmetom u realnom zivotu. Smaranje se uvek nekako vracalo, a smaraci postajali jos uporniji. Politicka kampanja se intenzivirala, nova firma je jos gora od strane po pitanju korporativnih vrednosti, a iznenadni grc u nozi je naveo strucno osoblje teretane na zakljucak da moji misici traba da se istezu duplo cesce i duplo duze.

A onda se desilo nesto sto nisam ocekivala Realno, nisam ni pomisljala da ce neko u ovom realnom zivotu da pritisne Ignore dugme na mog avatara. Malo me je i blam, posto sam ukapirala to ignorisanje tek nakon par nedelja. A koliko sam samo gnjavila coveka dok nisam ukpairala danas da mu radi taj mobilni, samo kad poruka nije od mene. I sunce ne sija prvo u oci prolaznicima. Osim kad ja prolazim pored njega. I mesindzer na laptopu sve poruke prenese odmah. Svima, ali ne i njemu lad je ja saljem.

I bas me nekako ta cinjenica zatekla.  Nisam ocekivala. Nisam gusila o viskoznosti kapljice kise. I lepsa sam od politickih lidera koji su visili na TV u predizbornoj kampanji. I to bas od svih njih, cak i zenskih politicara. I moje poruke nisu bile pranje mozga. Bile su onako, nekako lepe. Skoro pa ljubavne. Skoro pa pozivajuce na neznosti. Malo i slatkaste. Skoro pa mirisljave. Spontane. Iskrene. Ali sada jedino sto mi je vazno – ignorisane.

Svako u svojoj zivotnoj aplikaciji, bas kao i na ICQ, ima pravo da svoje ignore dugme upotrebe kako zeli. Shvatila sam. I nije mi vise tesko. Idemo, kao na ICQ-u. Zvala sam taksi. Nasminkala se, obukla leprsavu haljinu i udobne sandale. Subota je vece. Grad je pun nocobdija. Ima sigurno i onih kojima se moj avatar svidja.  A za ovih uvrednjivih par nedelja – ignore dugme pritisnuto.