Obrve

Mama je kod mene. Oporavlja se posle operacije. Nju sve boli, a ja kao divna cerka trudim se da budem dobar domacin. I tako gledamo zajedno TV. Nasukavam se na trosed dok traje neka turska serija. Gledam I nesto mi cudno. Totalno mi cudno. Posle deset minuta shvatam da su u pitanju obrve. Sve zene u seriji imaju cudne obrve. One zle zene su nekako uvek bolje ribe od dobrica zena. Valjda je to neka producentska fora. Kao zle su crnke, a dobrice su plavuse. Ali sto se obrva tice nema razlike.

Pomislih to je neko tiursko lokalno pomodarstvo i gotovo srecno konstatovah da je kraj episode. Pocinje politicka emisija. Skupili se vazni politicki obrazovani ljudi oko lepe I mlade voditeljke. Gledam I ne verujem,  Kapiram da I ona ima iste obrve! A nije turska glumica, vec srpska novinarka. Citav sat gledam u soku. To je verovatno jedini sat u mom zivotu koji sam posvetila politici. Mislim tema je bila ozbiljna. Ali moja tema su ……obrve !!!

Sada ne mogu da prestanem da se gledam u ogledalu. Kapiram da sam propustila citav modni trend. Obrve covece, obrve!  Verovatno mi se smeju kad me vide sto imam svoje priorodne plavicaste, retke I po-mei-ne-tako-lose obrve. Ja sam nakaza. Kao kad zena nece da se depilira ispod pazuha. Ili kada ima brkove koje ne cupa vec posvetljuje hidrogenom, pa se one na suncu svetlucaju. Ili kada frajeru smrdi iz usta. Ili kada se deda u troli oseca na beli luk od sinoc. Ili kad kvazi-menadzer skine sako, a ti vidis da je sam usivao postavu oko rukava. A svi se kao trude da satro ne primecuju tu nakaradu. E tako je valjda sa mojim obrvama. Svi mi se smeju iza ledja, sokirani zatucanoscu I seljanom…….. a meni samo niko nije rekao. Nemam opravdanja!